Zdravo, ja sam Frosina i ne živim na selu. Rođena sam i živim u Skoplju.
Često se zamišljam kako kupujem ili gradim kuću i selim se na selo. Ne zato što sebe vidim u poljoprivredi, stočarstvu, turizmu ili ugostiteljstvu, već zato što je selo za mene osnovna ćelija društva. Na selu si bliži prirodi, tišina i mir su prisutni na svakom koraku. Grad je posledica razvoja, ali selo je jezgro – baš kao i ova mreža pametnih, jakih i kreativnih žena sa sela.
Pridružila sam se mreži „Jezgro“ jer verujem da za žene, bilo da žive u gradu ili na selu, granice ne postoje. Sigurna sam da od vas mogu mnogo da naučim – iz vaših priča i iz načina na koji ova zajednica funkcioniše.
Za mene je zajednica isto što i selo. Ili pleme, ako hoćete.
Podrška koja dolazi iz zajednice je, po mom mišljenju, najveći blagoslov koji čovek može da poželi.
Još 2011. godine počela sam da radim u jednoj organizaciji za zaštitu prirode. Zahvaljujući jednom projektu obišla sam mnoga sela u Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji.
Cilj istraživanja bio je da shvatimo kako ljudi koriste prirodu – šta sakupljaju, koje recepte imaju za lekovito bilje, pečurke i slične darove prirode. Podatke smo sakupili, ali projekat se završio i oni nikada nisu objavljeni.
Ipak, ostalo je iskustvo: lepi predeli na kojima smo moja koleginica i ja razgovarale o razlikama između života u gradu i na selu. Divni susreti sa ljudima iz sela, posebno sa mladim devojkama i starim bakama, uz kafu, domaće sokove i smeh od srca.
Taj projekat, moj prvi u Makedonskom ekološkom društvu, zauvek će ostati moja posebna veza sa selima u Makedoniji i regionu Šara–Korab–Koritnik. Posle toga usledili su i drugi projekti i aktivnosti sa ljudima iz ruralnih sredina.
Danas radim na projektu podrške ženama sa sela iz Debarskog kraja. Dvadeset žena pravi lokalne proizvode – slatka, sokove i rukotvorine – i prodaje ih turističkim subjektima u regionu i šire. Ko zna, možda jednog dana dođemo i kod vas, u Vrmdžu ili neko drugo selo gde žive članice vaše mreže.
Inspiracija i kreativnost žena sa sela za mene su poput vodopada – neumorne su. Rade u bašti, spremaju divna jela od bilja iz prirode, pletu. Nadam se da ovo ne zvuči kao stereotip, jer govorim pre svega o ženama sa kojima sam imala priliku da radim.
„Mreža Jezgro“ za mene je nešto posebno – nežno, a snažno. To je način da se sa ženama sa sela razgovara drugačije: ne kroz klasičnu sliku žene kao stuba porodice rastrzanog između obaveza i briga, već kroz prizmu nežnosti, moći i prisutnosti.
Verujem u žene sa sela.
Verujem jer su one naša veza sa prirodom, tradicijom i prošlošću – ali i sa budućnošću.
Frosina Pandurska-Dramiќanin,
specijalista za komunikacije i ruralni razvoj, Severna Makedonija
