Kako da prepoznamo simptome, razumemo procese i sačuvamo zdravlje u najvažnijoj fazi života žene
O menopauzi se malo govori – naročito kada su u pitanju žene koje žive u manjim i seoskim sredinama, gde se ova tema često smatra nečim što „dolazi s godinama“ i što treba jednostavno pregurati. Međutim, perimenopauza, menopauza i postmenopauza nisu samo prolazne faze – one donose velike promene koje utiču na telo, emocije, svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života. Upravo zato je važno da ih bolje razumemo i da prepoznamo signale koje nam telo šalje.
Tri ključne faze – i zašto je važno znati u kojoj se nalazimo
Perimenopauza je tranzicioni period koji može početi već u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama. Može trajati od 4 do 10 godina. Karakterišu je hormonske oscilacije, promena u dužini i učestalosti ciklusa i razni fizički, mentalni i emocionalni simptomi.
Menopauza nastupa kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije. Prosečna starost u Srbiji je oko 51. godine.
Postmenopauza je faza života nakon menopauze, koja može trajati i nekoliko decenija, jer se životni vek žena značajno produžio.
Poznavanje ovih faza pomaže ženama da razumeju sebe i da prepoznaju kada su promene koje osećaju deo prirodnog procesa.
Simptomi – kada telo počne da šalje drugačije signale
Žene u ovom periodu mogu iskusiti više od 30 različitih simptoma – a kod svake se javljaju u drugačijoj kombinaciji i intenzitetu. Najčešći su: valunzi i noćno znojenje, nesanica i pad energije, promena raspoloženja, anksioznost, razdražljivost, zamagljeno razmišljanje, problemi s koncentracijom, bolovi u zglobovima, mišićima, promena telesne težine, opadanje kose, suva koža, promene na noktima, vaginalna suvoća, bolni odnosi, smanjen libido, nadutost, promene apetita i varenja, osetljivost na stres i smanjena motivacija. Važno je naglasiti da simptomi nisu znak slabosti niti preterane osetljivosti – već rezultat stvarnih bioloških i hormonskih promena u telu.
Zašto se o menopauzi ne govori dovoljno
U našoj kulturi žene su često učene da svoje teškoće potiskuju i da se „naviknu“ na neprijatnosti. Tako se i simptomi menopauze često pogrešno pripisuju umoru, godinama ili svakodnevnom stresu. Mnoge žene ne povezuju promene u telu sa perimenopauzom – jer im niko nikada nije objasnio kako ta faza izgleda.
Za žene koje žive u manjim sredinama, informacije predstavljaju važan resurs – one mogu ojačati postojeće znanje, olakšati svakodnevne izazove i doprineti donošenju informisanih odluka o sopstvenom zdravlju.
Uloga hormona – zašto se sve menja?
Hormonska ravnoteža u ovom periodu je dinamična i često nepredvidiva. Uobičajeni obrasci koje su žene imale u reproduktivnim godinama počinju da se menjaju. Ključni hormoni uključeni u ove promene su: estrogen – koji utiče na mozak, raspoloženje, kosti, kožu, krvne sudove i reproduktivne organe; progesteron – poznat kao „hormon smirenja“, pomaže u regulaciji sna, ciklusa i emocionalne stabilnosti; testosteron – koji podržava energiju, mišićnu masu, seksualnu želju i motivaciju; kortizol – glavni hormon stresa; insulin – upravlja šećerom u krvi i skladištenjem masti; i hormoni štitne žlezde – koji utiču na metabolizam, temperaturu tela i nivo energije.
Kako ovi hormoni međusobno komuniciraju, tako i telo reaguje – pa simptomi nisu izolovani, već međusobno povezani.
Šta može pomoći – i kako sačuvati zdravlje
Prvi korak je razumevanje. Kada žena zna kroz šta prolazi, lakše može da napravi izbor kako će se podržati. Preporučuju se: praćenje ciklusa i simptoma (npr. u posebnom dnevniku), balansirana ishrana koja stabilizuje šećer u krvi i podržava hormone, redovno kretanje – šetnje, vežbe snage, istezanje, kvalitetan san i rutina spavanja, učenje kako upravljati stresom i razgovor sa stručnjacima – ginekologom, psihologom, nutricionistom.
Ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svima – ali informisanost i podrška mogu napraviti veliku razliku.
Statistika – zašto je ovo tema za sve žene u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji živi nešto više od 6,5 miliona ljudi, od čega su više od polovine – oko 3,3 miliona – žene. Prosečna starost žene u Srbiji je 45,2 godine, što znači da se veliki broj žena već nalazi u perimenopauzi, menopauzi ili postmenopauzi. Više od 20 odsto žena starije je od 65 godina, dok se u starosnoj grupi od 40 do 44 godine nalazi gotovo 7 odsto svih žena. Ovi podaci jasno pokazuju da se ova tema ne tiče malog broja pojedinki – već ogromnog dela ženske populacije. Zato je informisanje, dostupna podrška i normalizacija ove teme od izuzetne važnosti.
Menopauza je važna – i o njoj se mora govoriti
Menopauza nije kraj nečega – već prelazak u novu fazu života koja zahteva drugačiji odnos prema sebi. To je trenutak kada žena ima priliku da stane, oslušne svoje telo i prepozna svoje potrebe. To je vreme u kome se snaga meri znanjem, negom i podrškom koju sebi pružamo.
Zato pričajmo o menopauzi – jasno, glasno i bez srama. Žena u četrdesetim, pedesetim i šezdesetim nije nevidljiva – ona je tu, i zaslužuje razumevanje, poštovanje i resurse koji će joj pomoći da nastavi dalje – zdrava, osnažena i svoja.
Za mrežu Jezgro piše:
Stanislava Vidović, psihološkinja i licencirana savetnica za lični razvoj žena u tranzicijama
Email: menopauza.mind@gmail.com
Instagram: @menopauza_mind
