Ljubav na prvu petlju – Eva Tot

Život u malom selu je ponekad prednost, a ponekad nedostatak. Pretpostavlham da je mir i prostranstvo navelo moje pretke da se nasele u ovom kutku ravnice pre više od 100 godina.

Umesto da se nasele u samom selu, izabrali su da žive na salašu, sve do posle Drugog svetskog rata. Zbog modernizacije i dostupnosti svih bitnih institucija rešili su da se presele u selo, ali opet su zadržali salaš i zemlju oko njega.

Iako se ne bavim poljoprivredom, uvek sam volela zemlju i da zaposlim ruke. U početku je to bio vez, pa goblen dok na kraju nisam naučila da  heklam. Može se reći ljubav na prvu petlju.

Život u malom selu, pored svih benefita ima i nedostataka. Tako je bilo i za materijal za heklanje. Godinama sam radila samo stolnjake i miljee, jer sam samo takav materijal nalazila kod nas.

A onda sam 2017. saznala da moge da se koriste različita prediva u heklanju, i tad sam počela stvarno da širim svoje granice.

Radila sam kape i šalove, džempere, torbe i još svašta nešto, dok se 2021. nisam oprobala i u heklanju igračaka.

Prvenstvo to je zasluga mog najmlađeg deteta, jer sam želela da mu obezbedim kvalitetnu i bezbednu igračku. Sad je opet došao red na eksperimentisanje, ovog puta sa igračkama. Vremenom sam shvatila da želim da pružim deci ono što se retko može sa pamučnim igračkama, a to je da ih rastave na delove. Tako su rođene Lopte Slagalice a kasnije i unapređena verzija Životinje Slagalice.

Uz pomoć njih, deca uče da zadrže pažnju, a ujedno i razvijaju finu motoriku.

Uporedo sa ovim se rodila i želja da prenesem svoje ogromno znanje i ostalim ženama koje žele da nauče da heklaju. Zato sam otvorila YouTube kanal, gde učim žene kako da savladaju heklanje, i pokazujem neke od osnovnih i naprednijih bodova, i tako ih podstičem da se same odvaže i probaju samostalno da isheklaju predmete koji su im potrebni.

Uz Mrežu Jezgro sam dobila priliku da se upoznam sa ženama iz cele Srbije, koja na svoj način teži tome da sačuva i prenese nasleđe naših predaka. Uz njihovo mentorstvo sam jasnije uvidela šta je to što ne znam, i u kom tačnom smeru želim da se krećem u predstojećim godinama.

Takođe sam sklopila kontakte koji će mi pomoći u nekim budućim planovima, koji se uglavnom tiču salaša i njegovog ponovnog oživljavanja. Sada jeste samo ruševina na mapi, ali će uz mnogo rada i truda, kao i razmenu iskustva i znanja sa ovim fantastičnim ženama , i naravno uz Božju pomoć, u ne tako dalekoj budućnosti ovo mesto postati dokaz i nada budućim generacijama da je i te kako moguće uzgajati hranu bez upotrebe pesticida, i ostalih štetnih supstanci.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *