Zovem se Aleksandra Stošić. Imam 31 godinu i moj život se odvija između dva sveta – tihe varošice Vučje kraj Leskovca u Srbiji, i Ukanca, mirnog vikend naselja na Bohinjskom jezeru u Sloveniji. Ne pripadam ni jednom mestu sasvim, a opet – svo moje biće pripada toj razlici, prelazu, putovanju.
Moj put je počeo u mojim ranim dvadesetim godinama, kada sam iz rodnog Vučja otišla u Novi Sad, gde sam završila master studije slikarstva na Akademiji umetnosti. Od tada sam, čini se, stalno u pokretu – živela sam i radila u SAD-u, u restoranima New Hampshire-a, potom i u Kini, u Šenženu, gde sam predavala engleski jezik deci u vrtiću.
U tim pokretima, moj rad se stalno menjao, ali nikada nije prestajao. Uvek sam tražila način da spojim stvaranje sa preživljavanjem – da umetnost bude i posao, ali i dom. Taj neprekidni prelaz i promena oblikovali su moj identitet i umetnički izraz. To je dovelo do mog brenda CosmicQuail / Svemirska Prepelica, kroz koji izražavam ljubav prema pejzažima, putovanjima, tišini, zvezdanom nebu i simbolima skloništa – šatorima, jezerima, planinama. Najviše zadovoljstva nalazim u stvaranju umetnosti. Kroz svoj brend ‘CosmicQuail’ spajam umetnost, prirodu i simboliku putovanja. Bavim se slikanjem, pravljenjem unikatnih suvenira, oslikavanjem murala i režijom kratkih filmova. Verujem da umetnost ima moć da inspiriše i povezuje ljude – i volim da mislim da na taj način dajem mali doprinos zajednici.
Kroz Mrežu Jezgro sam naučila koliko je važno imati podršku i razmenu sa ženama koje razumeju izazove i potencijale života u ruralnim sredinama. Program mi je pomogao da jasnije sagledam svoj rad iz preduzetničkog ugla, ali i da prihvatim sopstveni tempo rasta. Ponosna sam na svoju istrajnost, na to što sam uspela da ostanem verna sebi, i na hrabrost da se upustim u različite izazove – bilo da su umetnički, poslovni ili lični.
Danas živim nomadski između Srbije i Slovenije. U Sloveniji sam registrovana kao umetnička preduzetnica i tamo trenutno studiram filmsku režiju. Moj rad obuhvata slikanje, oslikavanje murala, pravljenje suvenira, kratkih filmova i drugih audiovizuelnih formi, dečije radionice, facepainting i prodaja na uličnim bazarima. U Sloveniji, leti, zajedno s suprugom, živimo u sopstvenom kamperu, oldtajmeru iz 80 i neke.
A u Srbiji imamo staru kuću, nasleđenu od bake, iz 1937. godine koju sa suprugom Dušanom, s ljubavlju i istrajnošću renoviramo, u nadi da će nam vrlo brzo postati trajni dom.
U ovom trenutku nemam trajnu adresu, ali imam stalni osećaj pripadnosti svakom mestu koje me dotakne. U svakom prevoznom sredstvu, u svakoj promeni krajolika, pronalazim deliće sebe. I možda baš zato moji radovi nikada ne pripadaju jednom mestu – već govore jezikom prelaza, tišine i putovanja. U budućnosti se vidim u blizini prirode – negde između planina i reke, u sopstvenoj radionici, u sopstvenoj kući, u kojoj ću nastaviti da stvaram. Želim da moj rad postane još dostupniji ljudima, kroz umetničke projekte i filmove koji donose tišinu, autentičnost i lepotu. Vidim sebe kao umetnicu, preduzetnicu i predavačicu, koja balansira ličnu slobodu i doprinos zajednici.
