Rođena sam u Priboju, malom gradu na jugozapadu Srbije, okruženom prelepom prirodom i planinama – svime onim što odrastanje u velikom gradu ne može da pruži. Još od malih nogu, svaki moj letnji raspust bio je obojen zelenilom sela, cvrkutom ptica i mirisom domaće hrane. Dane sam provodila kod bake i dede, na selu, gde su jutra počinjala uz javljanjem petlova, a večeri završavale uz tišinu i zrikavce. Već tada se u meni rodila ljubav prema takvom načinu života.
Ideja da jednog dana imam nešto svoje na dedinom imanju i da oživim uspomene na vreme provedeno na selu javila se još 2000. godine, kada smo i postavili temelj naše kuće. Pomislila sam tada: “Jednog dana, ovo mesto će ponovo živeti”. Biće to mesto gde ljudi dolaze da dišu punim plućima – ta želja je ostala sa mnom: tiha, ali uporna.
Godine su prolazile, grad me je zadržavao sve duže, ali srce mi je uvek ostajalo tamo – na dedinom imanju. Kuća se gradila dugo, i još uvek se gradi. Svaki kamen, blok i gredu ugradili smo sami, s puno ljubavi i strpljenja, što nas je dodatno motivisalo da nastavimo s radovima.
Kako su se menjala vremena, obaveze i školovanje, u različitim periodima smo imali više ili manje sredstava za ulaganje, ali uprkos svemu, nikada nismo razmišljali o tome da odustanemo. Korak po korak, imanje je počelo da “diše” i poprima izgled baš onakav kakav smo zamišljali. Bez obzira na fazu izgradnje, svako slobodno vreme provodili smo tamo – družeći se s porodicom i prijateljima, uživajući u toplini doma i begu od svakodnevnih obaveza. Rad na selu, boravak u prirodi na otvorenom je svakako nešto što me ispunjava. Kroz hobi Planinarenje upoznala sam Pribojsku opštinu, sela i veliki deo potencijala koje ova opština pruža.
Volim poslove gde se vidi rezultat rada i što čoveku daju elan da nastavi i da stvara nešto novo.
Mentorski program mreže “Jezgro” bio je prekretnica u razvoju moje priče i konkretizovanju ideje o bavljenju seoskim turizmom. Najviše su mi značila predavanja – posebno bih izdvojila teme vezane za preduzetništvo i marketing, kao i radionice koje smo imali tokom programa. Pre svega, zahvalna sam na prilici da budem deo te priče.
Kroz mentorski program naučila sam mnogo – kako jasno postaviti ciljeve i prioritete, koliko je važno umrežavanje sa zajednicom, kako biti autentičan, važnost marketinga i pozicioniranja na tržištu, određivanje ciljne grupe, ali i to koliko je važno da cenimo svoje vreme, trud i rad. Sve nova stečena znanja i iskustva će mi neizmerno olakšalo rad na seoskom domaćinstvu i pomoći da ideju pretočim u nešto vidljivo, strukturirano i održivo.
Zahvalna sam svojoj mentorki, ali i svim predavačima koji su nesebično delili svoja znanja i iskustva s nama. Dobila sam podršku da sam na pravom putu i da svoju želju i ideju zaista mogu da pretvorim u stvarnost.
Od ideje do relizacije trnovit je put. Nadam se da ću ostvariti moja maštanja i sebe mogu da zamisliti “Ispod našeg krova” na mestu koje sam zamislila kao spoj prošlog i sadašnjeg, tradicije i potrebe za mirom. Mesto gde ljudi ne dolaze samo da prenoće, već da se zaustave, udahnu i podsete na jednostavne stvari.
