Rođena sam u Beogradu, na Zvezdari, gde su mi i roditelji odrasli, nakon bombardovanja 1999. godine, odlazim na školovanje u inostranstvo u Italiju gde ostajem punu deceniju. Usavršavam italijanski jezik koji mi postaje kao drugi maternji, stičem veliki broj prijatelja i jedinstveno životno iskustvo. Posle rođenja moje ćerke vraćam se u Beograd, radim u jednoj italijanskoj firmi i živim, spolja gledano, jedan miran i lep život – uživam u materinstvu, u toplini svakodnevice, u svom malom dvorištu na Zvezdari. Ali iznutra, nešto mi nedostaje. Guši me sistem, korporativni svet, kapitalistički ritam koji traži sve više, a ostavlja sve manje prostora za dah, smisao i dušu. Tražila sam izlaz,rešenje ili samo strategiju za jedan život po filozofiji koja odbacuje prisilnu hijerarhiju, promoviše samostalno upravljanje i autonomiju.
Zovem se Bojana i danas živim podno mistične planine Rtanj duboko u šumi i težim ka održivom životu van sistema. Ovaj kraj postao je moj dom, moje ogledalo i moj učitelj. Pre nekoliko godina došla sam ovde tražeći tišinu, ali sam pronašla svrhu. Godine 2018. pronalazim Milana – ili on pronalazi mene (to je već posebna priča za drugi put) i zajedno odlučujemo da krenemo u ono što će postati naša velika avantura: Rtanjski vrt.
Utemeljili smo ovo ekološko domaćinstvo kao prostor slobode, učenja i stvaranja. Danas vodim Rtanjski vrt sa dubokim uverenjem da permakultura može da promeni svet na bolje. Ono što me ispunjava jeste kad vidim promenu u očima ljudi – kada im ruke zarone u zemlju, kada udahnu miris biljaka, kada tišina planine utiša buku u njima. Sve te male a velike spoznaje i oslobađanja koja se osete kroz jedan zivot po permakulturnim principima,zaista je nemerljiv. Tu nastaje prostor za istinu, ljubav i kreativnostkroz apsolutnu slodobu postojanja. Permakutura je tiha anarhija prerušena u baštovanstvo, prividno jednostavna praksa baštovanstva i njenog potencijala da duboko transformiše društvo, i zaista mislim da kroz rad na zemlji, u vrtu i zajednici,možemo kreirati širu društvenu promenu koja menja svet na bolje.
Kroz mentorski program mreže Jezgro naučila sam koliko je važno da svesno govorimo o svom radu, da vrednujemo svoj doprinos i da se povežemo sa drugima koji sanjaju slične snove. Ponosna sam što sam uspela da preživim i procvetam uprkos izazovima, i što svakog dana živim istinu, a ne kompromis.
U meni postoji tiha ali postojana vatra koja me vodi ka stvaranju sveta u kojem je priroda svetinja, a čovek njen saveznik.
