Deka je pisao knjigu o Velikoj Moravi i njenim mostovima. I pričao mi o tome da je važno znati odakle potičemo i svoju tradiciju. Tek sada vidim koliko je dragoceno bilo odrastanje u malom gradu kraj Morave. Detinjstvo u njegovom ateljeu dok je vajao, pisao i stvarao je u meni ostavilo veliki trag i sve ono što je ostavio za sobom.
Posao učiteljice radim dugo i ne prestaje da svetluca ona iskra u meni za njim. Medjutim, u jednom trenutku život mi se okrenuo naglavačke i meni je trebao izlaz. Njega sam pronašla u slikanju. Slikanje za mene predstavlja trenutak kada se isključujem, kada ne postoje brige, kada je u glavi mir i tišina. Slikam prirodu i cveće akrilom na platnu i akvarelom jer me to čini srećnom i puni mi srce. Svaki put sam iznova ushićena kada uzimam četkice i boje i sve ono što zapravo prenosim na papir i platno je mnogo više od same slike. Uvek predstavlja neku moju refleksiju tog trenutka, priču o cveću ili uspomenu koju hoću da prikažem.
Od kako sam se predala ovom hobiju, on je polako prerastao u nešto veće – u moj brend koji se zove Jelena Dugandžija, flower artist, gde slikam cvetne motive akvarelom na papiru ili akrilom na platnu i nudim originalne ručno rađene čestitke i bukmarkere. Verujem da slikanje cvetnih motiva donosi unutrašnju harmoniju, povezanost sa prirodom i trenutke posvećene sebi. Sreća kada stigne slika ili čestitka, poklon koji sam pripremila za nečiju posebnu osobu, poverenje koji mi ljudi vremenom sve više daju je nešto nemerljivo. Srećna sam kada mogu na ovaj način nekome da ulepšam makar jedan trenutak, da i oni osete taj delić mira, slobode, mirise cveća i trave kroz sliku.
U trenucima kada ni sama nisam bila svesna kuda ja idem sa svim tim, postala sam deo mreže Jezgro. Odjednom sam naučila da je meni dozvoljeno da želim više, da sanjam još više, ali i da se držim svojih ciljeva, da razmišljam o svojim koracima unapred ali i da pratim svoju intuiciju. Pre svega sam prepoznala svoje jezgro, svoje zašto koje mi je dalo mnoge druge odgovore. Jer ako dovoljno ne upoznaš sebe kako ćeš znati kuda ideš. Vera u sebe, podrška zajednice i upoznavanje žena iz cele Srbije je obeležilo proteklih par meseci.
Osećaj slobode koji sam dobila je mnogo važan, kada znaš da možeš sve, samo je pitanje šta želiš i šta je na korist tebi i zajednici na kraju. Ja sada uživam u poslu učiteljice i slikarke amaterke. Mame. I svesno pravim odluke koje odgovaraju ćerki i meni. Plan mi je da svoju ljubav prema slikanju i cveću prenesem na druge. Želim da inspirišem žene da pronađu svoj mir, kreativnost i radost u svakodnevnici. Da slike cveća prenesem na upotrebne predmete sa podsetnicima za žene koje su slične meni. Da svakog dana znaju da mogu i treba da cvetaju. Da naprave vremena za sebe i osveste svoj trenutak.
Ipak, i ako me je život odneo tu gde jesam sad, znam da ću ja jednog dana živeti u dekinoj kući, za njegovim radnim stolom pisati i u njegovom ateljeu slikati i stvarati. Dovršiti sve što on i moji roditelji nisu stigli da završe i stvarati svoje. Saditi puno cveća. Jer stvaranje i priroda leče. A i lepo je ostaviti nešto iza sebe potomcima.
